20 stvari koje niste znali o kristalima

Kristali u kometama, koje je iskovalo Sunce, kristali koji su zatrpani ispod Menhetna i kristali koji to u stvari nisu…

1. Sve je u ritmu

Kristali su trodimenzionalni aranžmani atoma, iona ili molekula, koji se neprestano ponavljaju.

2. Kristalizacija

Skoro svaki čvrsti materijal se može kristalizovati – čak i DNK. Hemičari sa Univerziteta u Njujorku , Univerziteta Prude i Nacionalne laboratorije Argonne su nedavno uspeli da načine DNA kristale dovoljno velike da se mogu videti golim okom. Ovaj rad bi trebao da ima primenu u nano elektronici i razvoju lekova.

3 „Kristalno staklo“

Jedna stvar koja nije kristal: olovno „kristalno“ staklo, poput vaza kojih se toliko plaše novopečeni mladenci. (Staklo se sastoji od atoma ili molekula koji su potpuno izmešani, a ne poređani u lepo oblikovanom redosledu, koji je karakterističan za kristale).

4. Cirkoni

Najstariji poznati delovi naše planete su kristali cirkona, starosti 4.4 biliona godina, iz Džek Hilsa iz zapadne Australije.

5. Centralni kristal

Nekada se smatralo da je centar Zemlje jedinstveni gvozdeni kristal prečnika 1.500 milja. Nove seizmičke studije pokazuju da unutrašnje jezgro nije jedinstvena, čvrsta supstanca, već verovatno agregat manjih kristala.

6. Silikon u kometama

Sitni kristali silikona, kojima su potrebne visoke temperature za oblikovanje, pronađene su u ledenim kometama koje se nalaze na udaljenim, hladnim ivicama našeg Sunčevog sistema. Možda su moćne baklje sa Sunca obezbedile neophodnu toplotu.

7. Krečnjačka pećina

U Čihuahua u Meksiku, na dubini od 1.000 stopa (304.8 metara), nalazi se krečnjačka pećina koja sadrži najveće kristale na svetu: sjajne gipsane formacije prečnika od 6 stopa (1.8 metara) i dužine 36 stopa (11 metara), koje teže čak 55 tona.

8 Gipsana pećina

Upravo sada možda sedite u gipsanoj pećini: to je osnovni sastojak pregradnih zidova.

9 Blago Njujorka

Da li su ulice Njujorka popločane zlatom? Ne, ali stenovito tlo ispod njih sadrži ogromne količine opala, berila, hrizoberila, granata kao i tri vrste turmalina.

10 Granat ispod Brodveja

Godine 1885. otkriven je granat težak 10 funti (oko 4.5 kg) ispod 35. ulice, u blizini Brodveja. Prema urbanim legendama, ovaj granat je otkriven ili tokom izgradnje metroa ili dok su vršena kopanja za kanalizaciju.

11. Metro granat

Jednu funtu manji granat, takozvani: Metro granat, prodat je za svega jedan dan, navodno za 100 US dolara – odnosno samo 2.300 US dolara u današnjoj vrednosti.

12. Karat

Jedinica kojom se mere dragulji imala je skromne početke. „Karat“ dolazi od grčke reči  keraje (zrno rogača), koja je korištena za merenje malih količina. Ono teži oko 200 miligrama, odnosno oko 0,007 unci.

13. Tadž Mahal dijamant

Kada je Ričard Barton kupio Elizabet Tejlor dijamant Tadž Mahal, isečen u obliku srca, hvalio da: „Ima toliko karata da teži skoro kao repa.“

14. Fensi dijamant

„Fensi intenzivno ružičasto" dijamant nedavno je postavio svetski rekord, kada ga je na aukciji kupio zlatar iz Londona za 46 miliona US.

15. Cullian dijamant

Cullian dijamant je najveći poznati dijamant – ili je to bar bio. Težio je 3.106 karata, ili skoro 1,5 funti u vreme kada je otkriven u Južnoj Africi 1905. godine, ali je od tada isečen na više od 100 komada.

16. Kraljevska kolekcija

Cullian dijamanti su besprekorni, i sada predstavljaju deo Britanske kraljevske kolekcije. Najveći, 530-karatni Behemot, postavljen je u jedan od britanskih kraljevskih žezla.

17. Kristal naš svagdašnji

Za nas ostale, postoji kristalizovani natrijum hlorid, inače poznat kao sol. Mi smo bukvalno preplavili njime: ako bi voda isparila iz svetskih okeana, ostali bi smo sa 4,5 miliona kubnih milja soli, što je ekvivalentno kocki čija bi stranica bila 165 milja (265.5 kilometara).

18. Kristal za sve

Još jedan kristal za obične ljude – šećer. Svaki Amerikanac u proseku pojede više od 130 funti (oko 59 kilograma) šećera godišnje.

19. Nezdravi kristal

Kao da povezanost šećera sa gojaznošću i propadanjem zuba nije dovoljna, novo istraživanje Imperijalnog Koledža iz Londona ukazuje na to da šećer takođe doprinosi i povećanju krvnog pritiska.

 

20. Kristalizovana voda

Sneg je gotovo čista kristalizovana voda, ali kada se sakuplja na zemlji, on deluje kao rezervoar za atmosferske zagađivače kao što su živa i čađ. Dakle, verovatno ne bi trebalo da jedemo na izgled beli sneg.

 

 

PUT KRISTALA

WEB GUVERNER