SUSRET SA KRISTALIMA

U predvečerje jednog sasvim običnog dana, sedeli smo u stanu i slušali priču našeg druga o tome kako je na predavanjima o reikiju, koje je posećivao u tom periodu, saznao za neobična svojstva kristala, i kako u gradu u kojem živimo postoje ljudi koji se njima bave.

U samom početku mi je sve to delovalo nestvarno. Slušala sam i pre te večeri priče o kristalima i po pravilu ih ignorisala. Smatrala sam da su kristali lepi, ali nisam bila ubeđena da poseduju u sebi živu energiju koja može da se oseti.

Ipak, drug nas je nagovorio da posetimo udruženje Univerzum u Banja Luci.

Bračni par koji nas je dočekao, osnivači udruženja Univerzum, bio je prijazan, opušten. U početku je razgovor pomalo zapinjao. Mi nismo imali mnogo ideja šta da ih pitamo u vezi kristala, a oni nisu bili napadni i nisu nas pokušavali ubediti pričama o njima. Umesto toga, uveli su nas u prostoriju u kojoj su, uz čitav jedan dugačak zid bile police prepune raznobojnih kristala. Bilo ih je i na simsu prozora, svuda unaokolo.

Rekli su nam da slobodno razgledamo, da ih uzmemo u ruku, dodirnemo. Hodala sam duž polica, neodlučna, pomalo zbunjena svim tim mnoštvom, sve dok nisam osetila impuls da jedan od tih kamenčića uzmem u ruku.

Dohvatila sam ga prstima desne ruke i položila na otvoreni dlan leve ruke. Nekako sam osetila da treba da ga probam upravo tako. Par trenutaka nije se događalo ništa. Onda sam osetila toplotu. Osetila sam život koji je iz kristala prostrujao preko moga dlana, uz ruku, a onda se razlio po čitavom telu.

Prvo što sam osetila bila je neverica. Zatim čuđenje.

Izlazeći iz prostorija udruženja sa svojim prvim kristalima, znala sam da je moj život zauvek promenjen. I obogaćen malim, magičnim prijateljima koji su od tada nastavili da dolaze u moj život.

PUT KRISTALA